Vozim se na biciklu uz jezero Čiče

Neki mali auto se gore-dole miče

Već je pet ujutro, zora polako sviće

Zamagljena su stakla plavoga Fiće

Znam, nije pristojno zuriti u tuđu intimu

Al’ što ću kad znatiželja doživljava mi plimu

Silazim sa bicikla, srce divlje tuče

Dok prilazim paru što se voli vruće

Što sam bliže, razum me sve jače u bijeg tjera

Pobogu, zar se doista pretvaram u voajera?

Jedan dio mene beskrajno se srami

Drugi tiho slini jer ga prizor mami

Odjednom prasak, gromoglasan lom

U oko me pogodio rabljeni kondom

Lik iz auta se dere: „Tako ti i treba!“,

„Ti si pervertit koji ljubavnike vreba!“

Taman sam htio dati petama vjetra

Kadli s ceste izlijeće stara opel vectra

Ko u slow motionu gledao sam pijane mladiće

Kako straga se zabijaju u gepek plavog Fiće

Nesretni par ljubavnika u jezero tone

Zvona na uzbunu u ušima mi zvone

Mladićima iz vectre zaglavila se vrata

„Morat ću sve sam!“, panika me hvata

Izuvam tenisice, trgam sa sebe majicu i hlače

Premda loš sam plivač, u vodu hrabro skačem

U mutnoj vodi  vidim obrise Fićeve getribe

S lijeve strane zbunjeno promatraju me ribe

Ronim sve dublje u društvu brkatog soma

Kad izronim trebat ću puno listića Paloma

Glavom nehotice udaram u vjetrobransko staklo

„A u piz.. materinu“, skoro mi se pod vodom omaklo

Očito sam tvrdoglav jer je staklo puklo do kraja,

Pred golim utopljenicima  otvorila se vrata raja

Golupčići su se srećom brzo snašli

I na površinu blijedi k’o krpe izašli

Oboje su se tresli, velik je to šok i stres

Već mislili su da će Fićo postati im lijes

Cura me zagrlila i rekla: „Hvala, hvala, hvala!

Sad sam toliko sretna da bi čak i tebi dala!“