Zasjela četvorica članova jednog domaćeg pop-rock benda na klupicu u parkić, kupivši prije toga hladne pive na obližnjem kiosku i krenuli razglabati kako snimiti spot za svoju novu pjesmu. „Treba nam neka zgodna ženska, tipa Lidija Bačić“, serne Perica i otvori konzervu pive. Zvuk csss došao mu je ko onomatopejni završetak rečenice. „E njeni spotovi su mi mrak, al samo kad ih do kraja stišam“, ubacuje se Frane. „Ma daj, pa ženska skroz dobro pjeva“, pokušavajući neutraliziratu Franinu zlobnu primjedbu dometne Perica. „To kaj dobro pjeva ne znači da su joj i pjesme dobre, čoeče ne kužim kak takve gluposti mogu imat par milijuna vieow-ova. U biti, kaj se ja čudim, da netko od nas ima takvu guzicu možda bi i mi postali slavni“, sav zajapuren će Frane. „Hahaha, pa ti si ljubomoran na Lidiju JeBačić, u raspravu se uključi Zoki. „Jebačić! Iso“ kratko izreagira Tino na Zokijevu domišljatu igru riječi. Zoki nastavi: „Daj dosta o njoj, imamo dovoljno posla da smislimo spot za ovaj single, osjećam da bi stvar mogla postat hit, ne smijemo sad zajebat spot, snimka pjesme je odlična – spot ne smije ić’ ispod kvalitete produkcije“. „Imam ja jednog frenda, on je režiser“, priključuje se  Tin u raspravu. „Joj znaš kaj, nemoj se ljutit, al fakat mi je dost tih spika da nam frendovi snimaju spotove. To na kraju uvijek ispadne sranje reče Toni i u istom času glasno prdne tako da je čitava klupa zadrhtala. Smrad pivskog prdca kontaminirao je čisti zrak. „Stigla ti je poruka“, prcne ga Zoki i svi prasnu u smijeh. Toniju nije bilo previše do smijeha jer je imao osjećaj da gaće nije napunio samo plinom već i nečim znatno konkretnijim. Nalazio je znakovlje u tome da se, taman kad je spomenuto prijateljsko snimanje spota, usrao u gaće. Unoseći se sve dublje u tu crijevnu metafiziku gubio je nit daljnjeg razgovora njegovih drugova subendovaca.

„Gle, al ovaj lik je fakat režiser, nije neki debil“, uporan je Tin. „Ma kaaznam, možda ne bi bilo loše nastavit suradnju s Krutim – zadnja tri spota koja nam je snimio bila su daleko iznad svega kaj smo dotad imali“, Zoki će u nadi da će se i ostali opet odlučiti za njega jer Kruti je prvi lik s kamerom u ruci pred kojim se on nije osjećao nelagodno. Živcirala ga je pomisao na fazu privikavanja i dokazivanja nekom novom liku. „Ha čuj, nije to bilo ni tak teško kad je ono prije što smo snimali bilo žešće smeće“, nepokolebljiv je Tin. „Uostalom“, nastavlja „Kruti nam neće dopustit da isfuramo svoje ideje, znaš da on uvijek tupi samo po svom i ne dopušta tuđe uplitanje. Mislim da nam treba netko tko će konačno saslušat nas i naše vizije. „Čuj, sve bi to bilo kul i ok da nema jedne stvari“, tiho procijedi Zoki u kojem je već kiptio bijes. „Koje?“, upita Tin. „Mi nemam nikakvu viziju moronu!“ Kakva vizija, ne da mi se uopće razmišljat o tom kak će spot izgledat, mi smo pjesmu snimili, nek se drugi brinu o njenom vizualnom idemtitetu!“ Misliš identitetu?“, skuri ga Tin. „Ma idem ti tetu, onako u letu!“, Zoki uzvraća udarac. „Dobro, nemamo još viziju, mirno odgovara i inače na van redovno smireni Tin kojemu se ruke često tresu jer pokušava kontrolirati tjelesne impulse. Zokija je Tinova smirenost i nepristajanje na otvorenu svađu izluđivala više od same debate. „Samo treba bacit brain storming i da vidiš, za pol sata imamo čitav scenarij“, Tin važno zaključi. „Brain storming!“, posprdno ispali Tino bez namjere da išta doda, ali mu se odnekud, naoko ničim izazvana, u mislima pojavila žirafa. Premda isprva ni sam nije shvaćao logičku poveznicu te visoke životinje i njihove nove pjesme, u sekundi je samog sebe uvjerio da je žirafa preneseno značenje za nešto veliko –a to itekako ima veze s ovom pjesmom koja je, kako svi unutar benda vjeruju, predodređena da postane hit. Kao da je upravo pronašao dokaz da nismo sami u svemiru, Toni je pogledao u daljinu i zacakljenih očiju prozborio: „E a zakej ne bi pod okriljem noći ušli u zoološki, oteli žirafu, napili se s njom, snimili sve to skup i ujutro je vratili. Možemo snimit i to kak ju krademo i vraćamo  nazad. Ja bi ju možda pokušao i zajahati, s kaubojskim šeširom na glavi. To bi ljudi ziher gledali! Rokenrol buraaaz!“ Odjednom muk, ni muhu da čuješ.

„Hm, hm, Toni hvala na tvom doprinosu, al mislim da je zasad bolje da se klonimo žirafa, Zoki ga nježno poklopi, ko da mu je sin. Za to vrijeme Tin je nešto prćkao po svom mobitelu, u koji je sa strane nijemo zurio i Frane, pa uzviknuo: „Daj pogledajte ovaj spot, kaj velite da napravimo ovak neš? Cijeli je spot snimljen unazad. Kuiš, kad se prebaci unaprijed pokreti izgledaju ful smiješno i trikovito. Nema puno takvih u Hrvatskoj“. „Ma daj, pa to izgleda skroz retardirano“, rekao je Zoki nakon što se ostatak benda pozitivno izjasnio glede Tinove ideje. Predosjećao je, doduše, da su svi zagrizli mamac i da će se i sam na kraju morati složiti s većinom. „Prokleta demokracija, to je mogućnost da četiri idiota nadvladaju jednog genijalca – mene“, pomislio je. Bilo je već kasno i što su bivali pijaniji to je i njihova oduševljenost novom idejom sve više rasla. Zoki je pogledao na sat, bila je već ponoć pa ga je obuzela nervoza jer se ujutro morao rano ustati na posao. On raznosi motorom poštu i mrzi ove dangube koje sutra mogu spavati do kad hoće…

…Za par dana, u nedjelju, našli su se s režiserom Markom, Tinovim prijateljem još iz srednjoškolskih dana. Nakon šest naeks ispijenih votki Zokiju se počelo priviđati da se i njemu sad sviđa ideja pa se entuzijastično pridružio osmišljanju scenarija spota. Nakon što se priča razvila režiser je postavio očekivano pitanje: “Dečki, s kolikim budžetom raspolažete?“. „Paaa, mogli bi skupit soma i po kuna“, blebnuo je Toni misleći da će režiser biti fasciniran činjenicom što raspolažu s tolikim blagom. „Hm, hm dooobro“, otegnuto je rekao režiser, a onda se ugrizao za usnicu, sjetivši se da Tinu već pola godine duguje tri tisuće kuna i nevoljko procijedio: “Ha ok, izvući ćemo što se god izvući dade“. „Nego dečki kolko mi ljudi možete isfurat? Kolko ljudi znate da imaju cucke? Trebat će nam bicikli, skejtovi, majice, šeširi, agregat, kolica, puno ljudi koji su spremni ostat na snimanju cijeli dan. Gle ta stara pista na kojoj mislite snimat je monotona, moramo je s nečim učiniti zanimljivijom, šarenijom. Imam ideju da spot ne snimimo samo unatrag nego i u one-take-u, to će izgledat mrak ako uspije!“. „E a kak misliš kontrolirat sve te ljude na snimanju? Mislim mi bumo znali kaj treba, al oni…“, samim se sebi dok je postavljao pitanje činio važan Toni. „Ha čuj neke bu stvari bile spontane“, kratko odgovori režiser Marko. „Je to onda nije spot nego spont!“, sam se svojoj dosjetki smijao Toni.

Dok je režiser u beskraj dalje nabrajao potrepštine za snimanje i uloge koje će namijeniti svima koji sudjeluju, Zokiju je opet postajalo muka. Nije se nadao da će toliki posao s organizacijom, generalnim probama i pribavljanjem stvari morati obavit prije no što je samo snimanje uopće započelo.

„Za koga i za kaj tolko zajebancije oko svega ovog? Za to kaj bu spot, čak i ak dobro ispadne, najvjerojatnije pogledalo samo naših dvadesetak najzagriženijih frendova? Pa kaj se to isplati? Tak mi i treba kad sam vječno nadobudni attention whore“, mislio je u sebi…