Dan uoči Božića zove se Badnji dan ili badnjak. Na Badnjak se posti i kiti božićno drvce, a karakteristični su i drugi običaji koji su se u nekim krajevima zadržali do današnjih dana.

Muškarci su hranili stoku, te pripremali drva za ogrjev i nabavljali hranu koju bi domaćice potom pripravljale. Na sam su se Badnjak ukućani rano ustajali, posni je dan, ide se ujutro na svetu misu, a žene su napravile božićni objed, pospremile dom i pripremale nemrsnu hranu za večeru. Uglavnom se jede riba, često bakalar li u nedostatku bakalara, i neka druga vrsta ribe. Bakalar se priprema “na bijelo”, kao namaz ili na lešo. Na jelovniku je i salata od graha, krumpir, kiseli kupus. Posebno priređena jela obilježena su kršćanskim simbolima, a blagovanje je pak isprepleteno božićnim zdravicama.

Nakon večere odlazilo bi se na tradicionalnu misu, polnoćku, na kojoj bi se dočekao Božić.

Objava Badnjak je… pojavila se prvi puta na Kronike Velike Gorice.