- Dobar dan, ja sam iz čistoće, došao sam vidjeti vaš komposter.

- Dobri dén gospon, fôla na pitajnu, dobro jê.

- Moram ga vidjeti i provjeriti da li ga koristite.

- Zôkaj?

- Pa tako je propisano, morate dopustiti ovlaštenim osobama davatelja javne usluge pristup i nadzor kompostera za biootpad. Ja sam ovlaštena osoba i ako mi ne dopustite pristup morate platiti ugovornu kaznu.

- Jê gospon, jô nésem ugovoril nikakvu kaznu. Tak bêdast nésem. Stê mênê za zrêndu zêli?

- Gospodine, ja imam podatak da vi imate komposter i molim vas da mi dopustite da napravim nadzor, inače budete platili kaznu.

- Jô vam lépo velim, jô nésem ugovoril nikakvu kaznu. Ajoj, pa néstê valda moju babu prevarili da sê zapišê za kaznu, ona zemê bez pitajna čém neki popust ponudiš, a vi ziher za tu svoju kaznu imatê i nekakvi popust, ono če odma platiš unda zaračunatê sam pǒl kaznê?

- Nismo nikoga varali, mi smo vozili i dijelili kompostere po selu.

- Delili stê, sam tak? I sad jih gleditê i kaznu bi pisali? Lépo stê sê setili, mǒram vam priznati, jêstê prefrigani na sê fêlê. Budem jô sad zêl svojê stôrê košarê i odnêsel vômi po kancelarijami da stojiju i unda poslê dǒjdem videti kak da vam kaznu naplatim.

- Gospodine, nije mi do šale, dopustite mi da izvršim uvid u komposter.

- Kaj bi ti vršili nutre, pa nés bêdast da radi têbê platim kaznu?!!

- Ma pogledam samo, pogledam, pogledam, pogledam, tako se službeno kaže, izvršiti uvid.

- Gospon, nǒjtê biti nôgli i nervozni, pak vam to né dobro za zdrôvlê. Odite, budem vam ga pokôzal. Tu jê, na dolnem dvorišču, isti jê kak i prvi dôn. Glečtê ga.

- Hm da, samo zanima me kakvo je stanje unutra. Podignite poklopac.

- Zôkaj?

- Pa da izvršim, ovaj pogledam uvid, uvid pogledam.

- Zôkaj?

- Ako unutra odlažete opasne tvari, problematični otpad ili bilo što nije prilakladno za komposter također podliježete ugovornoj kazni.

- Kam bi lêgel? Nêm jô nikam lêgel. Gospon kakva jê to kazna de bi jô trebal lêči, stê morti ponoreli?

- Nemojte me zavlačiti, dignite poklopac kompostera inače smatram da niste dopustili pristup.

- A čujtê, têra ležêča kazna jê vekša? Budem višê platil če vas ne pustim da pogledatê ili višê košta če viditê kak sem nutra bombê i municiju del?

- O, o, to, to...

- Gospon vam morti né dobro? Kaj frfčetê, pak vas malo zezam. Néma bombi, pôk jê nutre morti koja puška, pištol, mač.

- Ne, ne. To nije...

- Kaj da otprem ili nê? Têra kazna jê vêkša?

- To. Iste su, iste, ista je kazna ako zabranite pristup i ako držite opasne stvari unutra.

- I unda platim sam jênu kaznu?

- Da, samo jednu.

- Unda vam budem pokôzal. Baš vam i né taj komposter neka kvalitéta. Jêftina, spigana plastika. A jêl vi znôtê da tréba 500 lét da sê plastika razgradi, stê mogli nekakvi lépi drvêni komposter dopelati. Poglêčtê...

- Hm...pa vi unutra imate plastične dječje igračke, nema biootpada.

- Jê, pak mêne toga kompostera né tréba. A nuki su pitali če bi mogli nutre igračkê čuvati pôk sem jim dôl...

- Ali to nije spremište za igračke, to je za biootpad. Mislim da ću vam morati...

- Niš nêbutê vi morali, niš. I nê sam to, jô vas bum tužil, če tréba i na evropski sud. Nêbutê vi našu tradiciju i našê običajê zatirali i unda da vam još i kaznu plôčamu.

- Kakvu tradicij...

- Našu stoletnu tradiciju našega kompostêranja. Kaj stê nam to donêsli, tu plastičnu škatulu meter na meter? Pôk toga mêne né dosti. Imam jô svoj komposter kaj jê napravil moj deda i lépo ga ogradil, japa ga jê obzidal, a jô sem posle i ograju del na njêga. Viš tam iza štalê. To ti jê gnǒj, mǒj drôgi ovlôščêni. Tam mi hitamo biootpad, tam sê déla taj, kak vi velite kompǒst, i tam ga sako proletjê moja baba zemlê za cvéče i za vrt. I još susedê dǒjdu po njêga. Onê têrê némaju svojêga gnoja. Stǒ kvadrôti gnoja, kompost na kǒli vozim kuliko ga ima, a vi mênê špičitê z ovum plastičnum sirotinjum od jenoga metra.

- Hm...

- I têri sê to bedôk setil da mêne i drugemi, têri imamu gnoja i komposta za prodaju, tréba ta plastična škatula? I još da vam plôčamu za uvide i ugovôratê nam kaznê? Tréba naš gnôj zaštititi, to jê materijalna bôština, UNESCO doplêlajtê, pak morti i turisti dǒjdeju na naš gnǒj. I unda jem budemu prôvi kompost z gnǒja prodavali, v môlemi vrečicami kakti suvenirê. Moremu i kružnu turu organizêrati, namétajnê gnoja na kola i onda posle razitôvajnê na polu. Jô mislim da bi ludi turisti i to platili, a nê da jô mǒram težôkê pločati.

- ...

- Kaj ti jê môček jêzik odnêsel? Odi ti z mojêga dvorišča, nêbum ti jô ugovornê kaznê za bedôkê plôčal. Nek ti mênê rêci kam da jô dǒjdem da mi dôtê papérê za poticajê za gnǒjski turizem i jêl ima nekoga têri znô kak s v UNESCO prijaviti...